Član 28.
Rešavanje sporova
1.
Razlike u tumačenju odredaba kod primene ove konvencije treba po mogućstvu da otklone nadležni organi obe države ugovornice.
2.
Ukoliko se razlika u tumačenju ne može otkloniti na ovaj način, slučaj se mora na zahtev jedne države ugovornice predati arbitražnom sudu.
3.
Arbitražni sud se od slučaja do slučaja obrazuje na taj način što svaka država ugovornica odredi jednog predstavnika, a ovi se slože da im predsednik bude pripadnik treće države. Ukoliko se predstavnici i predsednik ne odrede u roku od tri meseca posle saopštenja jedne države ugovornice da ima nameru da se obrati arbitražnom sudu, u nedostatku drugog sporazuma, svaka država ugovornica može zamoliti predsednika Međunarodnog suda pravde u Hagu da izvrši potrebna naimenovanja. U slučaju da je predsednik državljanin jedne od dveju država ugovornica, ili je iz drugog razloga sprečen, njegov zamenik treba da izvrši potrebna naimenovanja.
4.
Arbitražni sud donosi svoje odluke na osnovu ove konvencije i sporazuma sklopljenih za njeno sprovođenje, kao i primenljivih međunarodnih sporazuma koji su u vreme nastanka ili trajanja spornog odnosa u važnosti između strana ugovornica i međunarodnog običajnog prava i opštepriznate pravne norme.
5.
Arbitražni sud odlučuje većinom glasova. Njegove odluke su obavezne. Svaka država ugovornica snosi troškove svog arbitra. Ostale troškove države ugovornice snose podjednako. U ostalom arbitražni sud sam reguliše svoj postupak.
6.
Građanski sudovi obe države ugovornice, u pogledu pozivanja i saslušavanja svedoka i veštaka na zahtev arbitražnog suda upućenog odnosnoj vladi, pružaju pravnu pomoć na isti način kao i na zahtev građanskog suda zamoljene države ugovornice.