TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Obveznost vrnitve deviz, ki je nastala na podlagi neupravičene
pridobitve, ni obsežena z določilom 395. člena Zakona o obligacijskih
razmerjih niti s predpisi iz 76. in 77. člena Zakona o deviznem
poslovanju in kreditnih razmerjih s tujino iz 1977. leta. Zato v
primeru, če je predmet tožbenega zahtevka vrnitev danih deviz, ker se
podlaga ni uresničila oz. je kasneje odpadla, se tudi v razmerju med
dvema domačima osebama v Jugoslaviji vrnitev opravi v skladu z 210.
členom Zakona o obligacijskih razmerjih z uporabo pravil o
neupravičeni pridobitvi, vendar v dinarjih in po tečaju, ki bo veljal
na dan plačila, ker se samo na ta način upniku zagotavlja polno
povračilo vrednosti teh deviz.
ORIGINAL:
Obaveza za povraćaj deviza nastala po osnovu sticanja bez osnova nije
obuhvaćena propisom člana 395. zakona o obligacionim odnosima niti
propisima člana 76. i 77. zakona o deviznom poslovanju i kreditnim
odnosima sa inostranstvom iz 1977. godine sa izmenama i dopunama
(koji se propisi u ovom slučaju primenjuju obzirom na vreme nastanka
odnosa izmedju stranak - 1983. godina). S toga kad je predmet
tužbenog zahteva povraćaj datog u devizama pa i u odnosu izmedju
domaćih lica u Jugoslaviji, a po osnovu koji se nije ostvario ili
koji je kasnije otpao, u skladu sa članom 210. zakona o obligacionim
odnosima, povraćaj se vrši primenom pravila o sticanju bez osnova
deviza, ali u dinarima i po kursu koji bude važio na dan isplate, jer
se samo na taj način poveriocu obezbedjuje puna naknada vrednosti tih
deviza.