TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Kadar sodišče ob odločanju o zahtevi za varstvo zakonitosti sprejme
kot pravilno dejansko stanje, ugotovljeno v pravnomočni sodbi, s
katero je bila dejavnost obtoženca, za katero je bil spoznan za
krivega, pravno opredeljena kot več kaznivih dejanj v idealnem ali
realnem steku, spremeni pa izpodbijano sodbo tako, da ugotovi, da gre
za eno samo kaznivo dejanje, je vezano samo na enotno kazen, izrečeno
s pravnomočno sodbo, ne pa tudi na posamezne določene kazni za
dejanja v steku.
ORIGINAL:
U smislu odredbe čl. 378. ZKP, kad je pravnosnažnom presudom
delatnost optuženog za koju je oglašen krivim pravno kvalifikovana
kao više krivičnih dela u idealnom ili realnom sticaju, a vrhovni sud
odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti prihvati činjenično
stanje utvrdjeno u ranijem postupku, ali preinači pobijanu presudu
tako što utvrdi da se radi samo o jednom krivičnom delu, - vrhovni
sud je vezan samo jedinstvenom kaznom izrečenom pravnosnažnom
presudom, a ne i pojedinačno utvrdjenim kaznama za djela u sticaju. U
takvom slučaju dakle kazna iz pesude vrhovnog suda može biti i stroža
od pojedinačno utvrdjenih kazni od strane nižestepenih sudova, ali ne
sme biti stroža od jedinstvene kazne izrečene prvostepenom odnosno
drugostepenom presudom.