TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Ob odločanju o podaljšanju pripora po 2. odst. 181. čl. ZKP se odloča
o predlogu preiskovalnega sodnika ali javnega tožilca. Zato mora biti
odločitev senata razvidna iz izreka sklepa, to je, ali se predlogu
ugodi (v celoti ali deloma) ali pa se ga zavrne. S takšnim sklepom se
pripor ne podaljša za točno določen čas, temveč se podaljša z
naznačitvijo maksimalno možnega trajanja v skladu z zakonskimi roki.
To izhaja iz določbe 2. in 3. odst. 175. čl. ZKP, po kateri je pripor
samo začasen ukrep za zagotovitev obdolženčeve navzočnosti oziroma
ukrep, s katerim se zagotovi uspešno vodenje postopka, ki traja
toliko časa, kolikor je potrebno. Zato se nikoli ne ve, kako dolgo bo
pripor trajal in za koliko ga je treba odrediti, temveč se v skladu z
zakonom odredi maksimalno možno trajanje.
ORIGINAL:
Prilikom rješavanja o produženju pritvora u smislu čl. 181. st. 2.
ZKP u stvari rješava se o prijedlogu istražnog suca ili javnog
tužioca, te prema tome stav vijeća o tome mora biti vidljiv u izreci
rješenja, tj. da li se takav prijedlog usvaja (u cjelosti ili samo
djelomično) ili se odbija. Pored toga takvim rešenjem pritvor se ne
produžava za unaprijed točno odredjeno vrijeme, već se produžava samo
s naznakom maksimalno mogućeg trajanja u skladu sa zakonskim
rokovima. To proizlazi iz odredbe čl. 175. st. 2. i 3. ZKP prema
kojoj je pritvor samo privremena mjera osiguranja prisutnosti
okrivljenog odnosno mjera kojom se osigurava uspješno vodjenje
postupka, koja traje toliko, koliko je to potrebno. Stoga se potreba
trajanja pritvora nikad ne zna unaprijed i ne odredjuje, već se samo
u skladu sa zakonom odredjuje maksimalno moguće trajanje.