TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Za kaznivo dejanje ropa po 150. čl. KZBiH ne gre samo takrat, ko je
storilec s silo ali grožnjo neposrednega napada na življenje ali
telo, oškodovancu sam vzel neko stvar z namenom, da si pridobi
protipravno premoženjsko korist, temveč tudi v primeru, ko je
oškodovanca prisilil, da je stvar sam izročil.
Če je bila v obravnavanem primeru oškodovanka prisiljena obtožencu
izročiti prstan, so v obtoženčevem ravnanju podani vsi znaki
kaznivega dejanja ropa po 150. čl. KZBiH, ne pa izsiljevanja po 160.
čl. KZBiH. To pa zlasti zaradi tega, ker je bil fizični napad na
oškodovanko takšen in tako intenziven, da je oškodovanka dobila večje
število telesnih poškodb in je prav med tem poškodovanjem in z
namenom izogibanja nadaljnjih poškodb, na obtoženčevo zahtevo njemu
izročila prstan.
ORIGINAL:
O krivičnom djelu razbojništva iz čl. 150. KZBiH radi se ne samo kada
je izvršilac silom ili prijetnjom neposrednog napada na život ili
tijelo, a u namjeri pribavljanja protivpravne imovinske koristi,
oštećenom sam oduzeo neku stvar, nego i u slučaju kada ga je prinudio
da tu stvar sam preda. Kako je u konkretnom slučaju oštećena pod
dejstvom prinude predala optuženom prsten, to se u radnji optuženog
stiču sva obilježja krivičnog djela razbojništva iz čl. 150. KZBiH, a
ne iznude iz čl. 160. KZBiH. Ovo pogotovo što je fizički napad na
oštećenu bio takvog intenziteta i sadržaja da je oštećena zadobila
veliki broj tjelesnih povreda, i upravo u toku tog povređivanja, a u
cilju daljeg izbjegavanja povreda, oštećena je na zahtjev optuženog
ovom predala prsten.