TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Stališče nižjih sodišč, da premoženja obseženega z darilno pogodbo, s
katero je ded podaril vse svoje premoženje hčerkinemu sinu, ni
potrebno vračati v zapuščino zaradi okrnitve nujnega deleža v smislu
4. odst. 33. čl. zakona o dedovanju zato ker vnuk ni dedič, ker je
njegova mati še živa, je nepravilno.
To stališče ni pravilno zato, ker določilo 5. odst. citiranega člena
predpisuje, da se pri ugotavljanju vrednosti zapuščine prišteje tudi
vrednost daril, ki jih je zapustnik dal drugim osebam v zadnjem letu
svojega življenja, z drugimi osebami misli take osebe, ki sploh ne
spadajo v krog zakonitih dedičev. Vnuk je dedič in ni bistveno, da v
konkretnem primeru ni poklican k dedovanju, zato ker je njegova mati
še živa.
ORIGINAL:
Nepravilno je stanovište nižestepenih sudova da ugovor o poklonu
kojim je deda poklonio svu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu unuku
po čerci iz njegovog prvog braka, ne bi mogao biti podvrgnut
redukciji radi nedopune nužnog dela tužilje (žene iz drugog braka
ostavioca), navodno zbog toga što se unuk ne može smatrati
naslednikom jer mu je živa majka koja je pozvana da nasledi a rok od
predaje poklona i smrti ostavioca iznosi više od godinu dana.
Gore izneto stanovište ne može se prihvatiti jer odredba čl. 33. st.
5. zakona o nasledjivanju koja propisuje da če se kod utvrdjivanja
vrednosti zaostavštine dodati i vrednost poklona koje je ostavilac u
poslednjoj godini napravio drugim licima koji nisu zakonski
naslednici, ima u vidu lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih
naslednika. Unuk se ima smatrati naslednikom ostavioca i nije odlučno
u konkretnom slučaju što on nije pozvan na nasledje obzirom da mu je
živa majka.